Beznadje

Hodao sam tom pucinom Tim teskim vodama svog Ocaja. Tmina bure oduvala je svaku nadu Nastupi je moj najtisi cas.

Talasi moje bednosti Nasukali su me poput Orke ulovljenu foku Jedan drugom. Bice su mi lomili Ti repovi mog Neimanja.

Uzalud je bilo koprcati se Bila je to bitka izmedju smrtnika i Titana. Kako Zivot da savlada vecnost.... Kako se vratiti u Svet svog Radjanja.

Tkivo raznosio mi Vetar Munja dusu svojim ognjem sibala. Tad pomislih da gotovo je samnom.... Utihnu sve ..... Nasukan osta na tlu Beznadja.

PanApolonus