Human No ID

Pisem gumicom davno izbledele misli. Suton! Sve Mraku dariva se.... Strah se šunja, skeletom nekrofobije.

Jeza prožima telo; treptajem oka, vreme nestvarno je . Prestaju da teku misli - staro gvoždje u svetu mehanike.

Zahuktali klipovi pumpe bukom oglašavaju se. Dovoljno joj je što funkcioniše! Izgovara programirane misli dodaje mulju zrno crne prašine.

Ne sećam se više, i Sebe ne čujem! Suton Tmini dariva me.... U Svetu kao sena postojim, u vremenu zaglibljen.

PanApolonus