Iza Sarenih Zidina

Sve je stalo, ucaurilo se i nikako iz te opne se izvuci- savremenog Coveka. Ponekad pozelim da sam Soko i da se vinem iznad vasih olujnih oblaka i sve te jurbe i zurbe za necim sto postaje svrha nicemu. A i sto bi tracio vreme, gubio sebe i svoj razum? Rasirio bi krila i jedrio nebom , divio se slobodi i odbacio sav teret koji je nametnut da vas udari u glavu. Mozda se i dozovete sebi od udara ili pak prihvatite i moj teret. Ali cisto sumnjam u to da bi ste izdrzali moj teret. Tesko je izdrzati teret slobodoumnog Coveka. Inteligencija je u danasnjem dobu rado ismevana i izvrce se ruglu. Mozda vas istina pogadja.... Danasnji grad sarenih zidina vas guta u svoje narucje degenerisanih ekstremiteta i povija kao svoju bedu. Taj vas grad je grad Medija. U tom gradu prodaju se arealni snovi.... Nudi se bolja i lepsa buducnost. Na vama je da budete bezbrizni jer ima ko misli na vas, o vama i umesto vas. Ali kog briga za to. Bitno je zavirivati u tudje zivote , prepricavati price i preuvelicati do te mere da se umesto prdeza prosrao i u nogavice i to do cukljeva. Setam ulicama ovog meni bednog i jadnog grada u kom su svi slicno obuceni sa nekim bezdusnim osmesima, svi fini jedni prema drugima i sve im je ok. E pa nije tako! Nevide da je sve otislo bestraga. Sve napreduje ka cilju unistenja individue . A i sta ce vam jedinka kad se sad sve globalizuje i debilizuje. Sto bi lupali te vase lepe glavice mislima koje nisu za vas. Bitno je samo da se zadovoljavate mrvicama koje su u vasoj svesti ogromne gromade dijamanta ili zlata. Cemu sve to vodi vas alapljive na sjaj? Poznato je da ste bedni puzavac a ne neuronske zvezde sjaj. Vasa velicina je toliko jadna da nije ni iskrica tinjajuceg zara.

Zar ce bogastvo odista da vas ucini boljim covekom? Ili ce da vas uzdigne u nebesa? Dusa vam je prodata . I vama se bedna amebna bica prodaju, dupelisci dupelizaca u piramidi koja je na svom vrhu ljigava da i sama Ljiga od nje utece. I tu dolazi do neceg sto mogu nazvati gmaz ( ljigavo toliko da je ne samo to vec zaudara i svojim dahom sve iole zdravo u svemu unistava..... Nezasito svojom bolesnom i odvratnom imaginacijom pohlepe i zelje za prividnom moci) koji sam svoj izmet prozdire , to mu je duhovna hrana. Takvih se najradije klonim ali nikako ne razumem sto ih svet toliko obozava i uzdize na pedijastal Bogova.

Ubili i prodali svog Boga kako bi od mocvarnog mulja sebi nove tvorili.....

******

Antigod na svom brdu stoji Iznad mesta Sarenih Zidina, U drustvu Jastreba i Gavrana. Jastreb lebdi i ljude posmatra Dok Gavran vidi kroz Oci Jastreba. Antigod sa Gavranom zbori mislima. Usred dana Sova huce Ona je vid Antigoda.

" Vidim dole malene ljude Zalosna mi je njihova Sudbina... Sve sami klovnovi i lude Dok gaje zajednicki san. - tezak uzdah Antigoda - Hej, Gavrane moj stari druze Medj njima je gomila nesvesna Kako Mudrost kao titanik tone Kad cuje intonaciju etike i morala."

Cujem Gavronve misli Dok se ka Sarenim Zidinama okrece. " Sve sami Glodari i Gmizvaci.... Pernata Zivina i Insekti. Sacuvaj me i od na njih same pomisli Rdja se sa njih sliva koliko su Zli. Stvor koji zeli Prirodu da unisti. I sve jos cine po veri u svog Boga Jer njegovu dobru volju Ljudski Pastir u Dobro sprovodi."

Antigodu suza iz oka krece... Jak bol prozima grudi Snazno zube steze, Jer ga grize Istina. Dok prelece pogled preko Sarenih Zidina bljesnu Munja iznad Antigoda. Jedan seretski osmeh I pogleda put Gavrana.

" Usijane , suplje glave Sto Zdrav Razum ubijaju, Svud ih ima , kao da iz zemlje izviru. razmnozavaju se poput vashi , Krv svu ispijaju Poput pantlicare domacina apsorbiraju. Uveliko sok Zivota se srce Tela su nam zidine oronule kuce. Najgore je sto vam kokos kao mudrosti zbori Samoubistvo mozga Nit za oprostaj ne boli.

Sve je postalo izvolte i molim.... dusevne prosjake vise ne volim. Nit ikad jesam Zbog tih gnjida ja sam besan. Mesto vasi legu se crvi, Vecini je to u krvi!

Svi su Arijevske Rase Valjaju se po blatu kao prase... Mesto da cici To bice bleji i njace! U suknjici muskarac skace. Pastir skida djakonu gace. Grehe mu oprasta Dok ga bolno probada Pricom Vecnog zivota... Zabluda koja samo trubi."

Gavran tuzno nastavi : " Svima je crv u krvi Najgori za njih je prvi.. Veliki Vodja kako ga zovu Nikad nije bio u ratnom stroju, Krio se u betonu I sad je heroj najveci Iznad Kralja Lionide izdigli tron Dok u njemu sedi Vonj. Svet je postao Reallity Bez karaktera i stida Kako covek za saku zlata Postaje gnjida. "

" Trula truba bojnim poljem trubi Za istinu se bore Sareni Ljudi Sve je To tako I zdrav razum se gubi. Opasna je to vecina Kamenuju sve koliko njih ima. - i smireno nastavi Antigod - Zbog njih umro je i sam Bog! Kad vidi sta je Stvorio Zar se zbog tog trudio Tumor Svetu darovo. Raj u Pakao pretvorio."

Raduju se tudjoj Volji Kad kod njih samo pohlepa postoji. U Zlato ovekovecili svog Boga Time im oprosteni gresi sto ubili su Sebe Svoga. Dobrocinstvo ratovima cine U ime slobode ubij i nek se gine. Bitno je doci do slave Dace i dupe jer nemaju glave. Eh Gavrane moj crni brate Kud otici a da te njihove oci ne prate? "

Gavran cuti ne progovara Kad sa neba Krikom Jastreb izgovara: " Misevi su oni mali Ko sto piladija o visinama nebeskim balavi. Sta znaju oni sta je to nebeska visina Kad im krila prekriva blato i prasina. O istini oni zbore koji kljucaju i caprkaju mesto da love. Ne vide ni ispred nosa ta tovina sto drugom kao hrana sluzi Veruju u gospodara da im izobilje svo pruzi.

Gmizava su to stvorenja sve su im gluplja pokoljenja. Sta njihova svest tvori Dno ambisa o tom govori. Mrvicama se oni hrane I drze se trule grane. Ipak je to samo zivina Istina je da oni su vecina."

U tom trenu besno Sova huknu i progovori svoju muku: " Oj glodari mili moji nocu strahove ja vam brojim. U mudrosti vi ste slepi tudje misli od vas svako sledi. Od mene vas razum zlo stvori neznanje iz vas govori. Plasite se svoje tame jer u svetlu vas lazima mame. Odore su njihove crne tih pastira to vas prave na majmune. I jos se hvalite time sto ste iza sarenih zidina vase sete ubili Ljudsko Dete. Sad crv po mozgu vam rovari podsmeh ste i primatima na grani. To je ta vasa vrlina Kad od coveka postanete Somina. I eto nek svi znate Antigod ne koristi vase opijate."

" Ostajte dobro Prijatelji Moji , vreme je ovom strmom sumovitom stazom sici nize u meni nerade Sarene Zidine. Vreme je da silazim! "

# # #

Teskog hoda tocilja se niz stazicu kroz omanji Sumarak. Kako s kojim korakom se prilizava Sarenim Zidinama , tako je krvavije crveno Nebo zalasazeceg Sunca..

Misli se rasipaju glavom. Isto onako kako se radja Sumrak. Beznadezno nadajuci se da neke od njih ne odlutaju. Smiren u sebi dok je evo par koraka od Sarenih Zidina njegovo Utociste. To je Antigodova granica izmedju njegove Slobode i " Primarnog Sveta. Divno uz nocnu tisinu u toj tamnoj Jazbini u kojoj zeli Vreve dnevne svetlosti da se odmori. Jedino u tom - svom tajnom Hramu i na svom Oltaru na kom polaze kao zrtvu sopstvene misli . Prinosi Samom Sebi i cuva da pokloni kad za to dodje vreme. Dotle u Sebi ih u narucje prima i neguje kao meleno celjade. Privija ih Sebi uz Grudi. Prirastu za Dusu i ona ih hrani sobom..... Pruza im svoj sjaj i sebe toplinu.

" Ah Antigode, ti koji si ismevan i smatran ludom od stanovnika Sarenih Zidina, sto se trudis bar nekom od njih udahnuti zivot. Zar ne znas da njih ne treba darivati...... Da olako imaju sve zdravo za gotovo, da uzdizu Sebe iznad svega dok misle da su Zvezda. Ne vredi tu bacati bisere, kad na rado trpaju splacine ih drzava i goji. Ne budi Zaratrustrin hodac po zici! I sam da su zeljno cekali egov pad, da ga vide slomljenog i bespomocnog dok tome raduju. Srecom pa nisi hodac zici. Umes itekako da ih iz koloseka i izvuces sve njihove slabosti. Zato i preziru, plase i pokusavaju zastrasiti da bi se toj bezumnoj hordi pridruzio i postao nalik njima" - rece dusa svom Bicu.

" Ne brini, pokleci necu i nikad ne bi pred kukavicama Istine" - izusti Antigod kao da se nekom u svojoj samoci obraca- " nek zive svoje aluzije jer kad se uznemire spremni na linc, rado bi i buktinju podlozili i sve drugacije od Sebe u oganj bacili pod izgovorom da je to Zlo. Istine se boje, prava mudrost ih plasi kao sto ih plasi i sama priroda Bica . Ti dezerteri od Samih Sebe zele zanavek izbrisu z Sebe svaku Istinu. Mirno spavaj Duso moja, odmorimo dok ne bude cik zore i spremi za izlet svakodnevice medj Sarenim Zidinama.

##### Svanulo je . Antigoda probudi zamor i aktivnost zitelja Sarenih Zidina. Jednostavno cine ustaljene rituale svojih navika. Jure , zure, sa zacrtanim ciljem samo njima poznatim. Cine ono sto im je nametnuto od malih nogu i misle da time cine dobrobit Sebi. Da je dobro jeste , Ali kome........ Posmatrajuci sve te usijane glave sa strane , posmatracu ucini kao da posmatra kakav mravinjak bez mrava kom bezglavo jure muve bez glava. Sa takvim Svetom se Covek ne moze pomiriti ali se da utopiti jer ta obezglavljena rulja olako moze nasrnuti i lincovati svakog ko im se uprostavi u tim opstim nacelima. Antigod je vec oguglao na njihove pojava i nit trudi odmognuti u njihovim delatnostima nit podrzati njihove namere. Jednostavno zna da su tu ali jednostavno ne vidi te stvorove.