Privid

Neprimetno protice okolni svet oko sopstvene ose, kao kakvo djule vezanom, nakacenom o lancu. Vrti se inercijom svejednake Mase koja mu daje snage da se okrece. A kad se najmanje u postojnost nada, lanac popusti na dotrajaloj alci i jednostavno djule izleti. Kao i to djule je postao moderni covek..... Neprestano se vrti ukrug i tako izgubi svoje vreme zbog Istosti. Svi kao jedno , i Jedno je Sve. Amovi su nataknuti i svescu se telediriguje kao da je kakva spuzva. Naduva se i naduva, poput kakve nabrekle mrcine koja se kuva na tropskom suncu. Ocekuje se da pukne, al' to se ne desava .... Vec poput probusenog ventila lagano sabe ispusta. Prolazi, nem i gluv pokraj tog zivog kostura kao kakva protrulele prasnjave police. Ta prasnjava polica kojoj su postojanje oduzeli zakoni . Sve je samo trica i kucina. Izgrizlo stablo zivota izjeli su termiti..... Samo je gruba konstrukcija. Jedan svez uzdah zdravog razuma i sve se pretvara u prah. Ukocenost forme lisava se, i time se djule sa lanca u nepoznat nedogled lansira. Zagledan u nedokucivost dubine zvezdanog prostora i sjajem svog ludila . Antigodu se refleksuje Svepostojanje u ocima. Krstari umom nalik Sovi u tmini i poput misa nova saznanja o svetu i sebi otkriva.