Sena i Ja

Više ne znam ko sam Isvitoperijo sam svoje vreme, isčašio bezglavu furku Tim delom ispreturao Had.

Sve je bezvezno Kao kakav drevni napušteni paganski hram. Nema svrhe uvek i u svemu dolazi Mrak!

Lutam drevnim lavirintom svoje ludosti dok sveki tren alavo guta zaborav..... ugašeno svako ružno sećanje ljubav je večni zaborav.

Posmatram čeljusti svoje nemani tog bića nastalog iz moje tame, iskonski zrači ostavlja za sobom svetli trag. Korak Tragedije cvet mirisa smrti krasi providni zrak po mesečini koja je krvlju obojena Udruženo posmatram kako me Tmina u zagrljaj uzima .

PanApolonus