Skok Ludila

Ja sam mracni pesnik Satkan od svih vasih ludila. U dusi mi je oganj Cije iskre su proces mog izbavljenja Dok gori u meni Sva posast koja me u svetlo potera.

Moje srce ogromna je planina Bez ijednog zbuna Sva je sacinjena od ostrih litica. Kud god se osvrnem Svud je provalija.

Podizem ruke Kojima doticem Nebo. Ne prljam bice vasim zabludama Spremam se za skok I odletim sto dalje Od sveta Od ljudi Od starog i dosadnog mi sebe.

Skok u svetu svog ludila.

PanApolonus